Jasmina Večanski Kujundžić, Branislav Jerković, Jugoslav Krajinov i Marko Marković, u režiji Slobodana Brankovića, po tekstu Ɖordja Lebovića a u adaptaciji Ane Ɖorđević uneli su u salu prestižnog Akcent Teatra u Beču neverovatnu energiju, tenziju i umetnički doživljaj koji će se dugo pamtiti i prepričavati.

Kada su se na vrhuncu napetosti, posle pucnja i završne scene spustila svetla pozornice, brojna publika je, osećajuci svu moć emocija i snagu poruke, istog momenta, skoro kao jedan, ustala i ovacijama pozdravila vrhunske umetnike drame. Glumci su se 5-6 puta vraćali na scenu a publika je i dalje aplaudirala ne pomerajući se sa svojih mesta. Fascinacija iskrenosti, dela, dubine priče i fantastičnog izvođenja ansambla.

Đorđe Lebović je majstorskim rukopisom dao svojim likovima takvu moć da pred vašim očima očiglednu istinu kidaju, transformišu , manipulatorski besprekorno pervertuju u svoju

suprotnost, tako da vi možete samo da se smrznete od straha kad shvatite sa kakvom je lakoćom to moguće učiniti. Oksfordski rečnik je 2016. za reč godine izabrao reč „postistina“.

Definicija kaže da ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od ličnog ubeđenja šta je istina i time otvara prostor za manipulaciju svake vrste.

Veliki pisac Đorđe Lebović je za to znao i mnogo pre, u ovom tekstu pisanom pre više od pedeset godina, na to nas je proročki i upozoravao.

„Lutka sa kreveta #21“ je u biti proceduralna drama, što je potkrepljeno rediteljskim rešenjem smeštanja publike u poziciju porote, pojačano probijanjem rampe i zida ukidanjem mraka te omogućavanjem direktne igre aktera na auditorijum.

Kvalitet predstave je u tome što ona ne daje odgovore na tacni, ne agituje ni za jednu od suprotstavljenih strana, već se kroz otvorenu diskusiju trudi da jednako opravda i razume svaku od zverki u kavezu tokom borbe za pravdu – ostavljajući na publici da prema svom sistemu vrednosti da ličnu definiciju pravednosti.

Predstava se bavi pravim ljudima, dramaturški zanatski gotovo perfektna, ona ne podleže i upada u obrazac lažne političke korektnosti današnjice – ni Vilma ni Grabner ne priznaju svoju krivicu.

Ovo nije bila „još jedna“ istorijska drama već bavljenje aktualnim kulturološko- životnim temama o položaju žene, životu kao nepredvidivoj sudbini, hrabrosti i moći osećaja. Nije ova godina A:Kulture posvećene ŽENI nekakakv feministički pamflet već želja da se podstakne razmišljanje odnosa prema ženskom polu u našem i globalnom društvu. Šta govorimo i radimo, šta osećamo, da li smo otvoreni da razumemo i pomognemo.

Ova predstava je donela duboku emotivnu priču, istražujući put od pakla do života i suočavanje sa prošlošću.

Koprodukcijski projekat SNP, Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Kulturnog centra Pančevo, Beo Art-a i Saveza dramskih umetnika.

Kritika:

„Lutka sa kreveta #21“ se bavi pravim ljudima, dramaturški zanatski gotovo perfektna, ona ne podleže i upada u obrazac lažne političke korektnosti današnjice – ni Vilma ni Grabner ne priznaju svoju krivicu.

„Lutka sa kreveta #21“ je predstava koja je uspela da pronađe tačnu meru između izrazito potresnog i pilule koju publika može progutati.

Ona izaziva suze, grčenje u stomaku, tera nas da stiskamo pesnice dok nam se dlanovi znoje ali nas i nasmeje, onako iskreno, iz srca što je retkost. Ona ostavlja permanentni trag na sceni svojom iznijansiranošću kakva se do sada, u pozorišnim predstavama koje se bave srodnom tematikom, nije mogla pronaći. „Lutka sa kreveta #21“ je sve ono što je sceni nedostajalo – pa možda i malo više od toga.”

U ime A:Kulture zahvaljujem se najsrdačnije za podršku Radničkoj komori grada Beča, Akzent Teatru, g. Zoran Kalabic i 4M Immobilien und Consulting GmbH & Co KG, g. Mirko Vrdoljak, g. Gorica Kolompar i Institut Germanika, g. Živko Žiža i restoran Niški Merak, g. Snežana Stojković i Pekarica,

medijskim partnerima RTS, RTV, TV Most, Frankfurtske Vesti, Zavičaj narodne novine, članovima, publici koja je bila svedok ovoe divne večeri kao i svima koji su pomogli da realizujemo ovaj događaj.